Jovana Veličković – Poslednji pozdrav

Pratila sam te

Ljubavi moja

Kroz ceo život

Uvek okrenuta tebi

 

U svakom trenutku

Svako ubistvo

Moralo je tako biti

Jer je to tvoja volja

 

I gledala sam te

Dok je u tvojim očima

Rastao nemir

Pogled već viđenog

 

Opraštam ti na uvredama

Jer si to morao da uradiš

U ime slobode

Postao si rob

 

 

Bol koju si osećao

U nemilosrdnom maršu

Sam si se borio

Sa užasom ubijanja

 

Naš prvi poljubac

Bio je tvoj poslednji

Dok sam te držala

U tvojoj smrti

 

Ti nikad nisi bio

Blagosloveni spasilac

Neprijatelj čovečanstva

Samo nesrećna alatka, dragi moj

 

Od naših sećanja

Ostaće samo grob

Ispod drveta

Ostariću pored njega

 

 

 

U mom smrtnom času

Videću te ponovo

I ti ćeš ponovo obmotati

Šal oko mojih ramena

 

世界は 残酷 だけど 美しい… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFFLeave a comment

Mihailo Teofanović – Domaće obične džukele

Prvi deo

 

  1. 04. 2024.

..Dobili smo dojavu sa lica mesta. Naime, sirotište izgradjeno pre dve godine je uništeno i razneseno u paramparčad. Svedoci obliveni strahom pominju  ogromnu pticu, vanserijskih razmera kako se ni od kuda pojavila i raznela sirotište. Policija, zajedno sa detektivskom službom pokušavaju da razreše ovaj čudan fenomen. Nikakve informacije nisu potvrdjene za sada. Medju žrtvama na svu sreću, niko nije preminuo, medjutim 3 deteta, prošlo je sa manjim ogrebotinama i njihov vaspitač, zadobio je teže povrede na levoj nozi ali je u redu i ne  preti mu nikakva veća opasnost.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFFLeave a comment

Lenka Grković – Ponos porodice Blek

Pokušavao sam da se oduprem bledim rukama što me vuku u dubine ove pećine. Moram da odplivam odavde. Nisam još završio započeto. Još ima svetla, još uvek moram da uništim prokletu amajliju. Sve je potamnelo.
Kao te večeri.
Kad je užurbano, grubo pakovao prvo što bi dohvatio sa kreveta i turnuo u kofer gde je čuvao ploče iz  blatokrvnog sveta.
Zašto sam rekao blatokrvnog? U životu nisam rekao blatokrvnog.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFFLeave a comment

Jana Medojević – Visok let

Miris mora mi je nekako pojačao adrenalin. Znao sam da je danas bila noć kada ćemo ja i Štrokavi pobeći sa ostrva i započeti novi život. Mada, za njega, život u ovoj Ustanovi je bio ceo život. Sećam se dana kada ga je „donela roda“- za razliku od ostale dece koje su dolazile otprilike kada su imali dve-tri godine, on je došao kada je bio mala beba.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFFLeave a comment

Jelena Vukić – Južnije-tužnije; Zajedno

Južnije-tužnije

Hladan februarski dan, jezivo leden vazduh prekrio je mali grad. Na termometrima je jedva izbijalo 4 stepena. Sve je tako sivo. Sve je tako pusto. Sve je tako…tužno.

Dečaci, iako oni nisu više bili dečaci, već momci, sedeli su na klupi, nedaleko od škole. Ta sumorna stara zgrada izgledala je neveselo, očajnički, napaćena, poput kakvog zatvora. Čak i drveće gubi boju. Ono jedva cveta i na proleće.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFFLeave a comment

Lenka Grković – Zvezde sa Dalosa

To veče lovkinja nije mogla da gleda nebo sa božanske planine. Nije joj se ni gledala mudra ratnica od sestre, već duže vreme. Želi da priča sa nekim, sa bilo kim stvarno. Mogla bi proćaskati sa ovom najlepšom… Ne, ona će se samo smejati i osuđivati njen ljubavni život. I da se ćale kojim čudom ne muva sa bilo čim što hoda na zemlji, ne bi je saslušao kako treba.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF

Jovana Veličković – Umor

Vekovima posmatra crne talase ispod sebe
Vekovima posmatra jadnike koji plaču
na njihovom poslednjem putovanju
Vekovima ih sažaljeva i prezire

Njihove životne priče ga zabavljaju
Uživa u vređanju ovih ljudi
Okrutni vladar i izgladnjeni rob
Ne pravi razliku

Vreme prolazi i duše sa njim
Starac verno izvršava
svoj sumorni zadatak
U večnoj tami podzemlja

Protok duša
Kao protok Aherona
Nastavlja se
On ostaje

 … [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF

Исидора Игњатов – Хоризонт

Мирис језера лагано се мешао са вечерњом свежином. Крошње дрвећа уплитале су високу куполу, а кроз лишће лагано су ме миловали зраци сунца. Сва природе око мене се спремала за заслужени починак, док сам дрхтавим прстима муљао по песку. Прстима сам цртао висока утврђења, широке палате и тамна оружја, а ниједна идеја ме није могла задовољити. Била је то заиста савршена пропорција; што је моја душа била шира то је више желела.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF

Anastasija Pajić – Crni zidovi

Зазвонио је будилник, по ко зна који пут,можда четврти нисам сигурна јер када сам бацила поглед на сат већ је било пола осам,што значи да ми је остало још неких двадесетак минута да се спремим за посао, јер наравно борба са мојом лењости и самим минималним десетоминутним излежавањем није престала након основне школе,као што сам мислила. Увек се двоумим да ли да се истуширам пре базена јер ћу свакако морати да сперем хлор са себе,а и у последњих пар дана сам начула неко необично гребање да ли у зидовима или неким цевима не знам, али сам сигурна да нечега има,где, можда у мојој глави, али се надам да ме слух није издао у двадесет и шестој години.Нема везе, после ћу се опрати.Од силног размишљању о једном туширању прошло је седам минута,дивно.… [ČITAJ DALJE]

blogeramaFF